Osnovne odlike turskog jezika

Turski jezik spada u grupu uralo-altajskih jezika ( turski, finski, mađarski...)
Prvi turski predsednik, Mustafa Kemal Ataturk, 1928. godine umesto arapskog pisma uvodi latinicu.

Turska abeceda - Türk alfabesi

U turskom jeziku postoji 29 slova, 21 suglasnik i 8 samoglasnika.
A   B   C   Ç   D   E   F   G   Ğ   H   I   İ   J   K   L   M   N   O  Ö   P   R   S   Ş   T   U   Ü   V   Y   Z 
a,  be,  ce,  çe, de, e, fe, ge, yu.ge,  he, ı, i, je, ke, le, me, ne, o, ö, pe, re, se, şe, te, u, ü, ve, ye, ze

harf - slovo
ünsüz harf - suglasnik
ünlü harf - samoglasnik

Svako slovo predstavlja jedan glas pa u turskom jeziku važi isto pravilo kao u srpskom: Piši kako govoriš, čitaj kako je napisano. Razlika postoji samo u nekoliko slova i kada to naučite možete bez problema da čitate turski.
U turskom jeziku ne postoji glas C.
Tursko slovo C nekada zvuči kao naše Ð a nekad kao DŽ.

Tursko slovo J je naše Ž. Tursko Y je naše J.
jeton - žeton
Maya - Maja
Ako se zovete Maja, napisaćete - Maya, inače će Turci vaše ime pročitati Maža.

Slova ć i š se pišu sa jednom crticom koja je sa donje strane, malo zakrivljena ulevo.



U turskom ne postoji slovo - glas Č. U dosta zajedničkih reči u kojima je kod nas slovo Č, u turskom je slovo Ç.
Evo primera: çorba, çoban, çizme, çekiç, çarşaf, çay, çorap, çeşme.


Turska slova koja ne postoje u srpskom jeziku

Ğ yumuşak ge/meko g
ovo slovo se praktično ne čuje ali menja izgovor reči u kojima se nalazi.
Primeri:
u reči değil ovo slovo se čuje kao slabo y. (srp: dejil)
Ako se ğ nalazi iza samoglasnika onda taj samoglasnik dobija na dužini.
dağ (planina), izgovara se kao daa.
oğul (sin), izgovara se kao ooul.

I
Ovo slovo je i bez tačke.
Izgovara se kao neodređen član a u engleskom (a boy, a book).
kapı - vrata
Ne čita se kapi jer na kraju nije slovo i već je slovo ı.
( i veliko i malo slovo se pišu bez tačke, slovo i ima tačku i kad je veliko slovo)
I ı İ i
U srpskom jeziku je svejedno da li ćemo slovo i pisati sa tačkom ili bez nje ali u turskom je to veoma važno jer su u pitanju dva različita slova-glasa.

Ö Ü mekano o, mekano u.
Izgovaraju se slično kao u nemačkom jeziku.

Evo jedne audio lekcije pa možete da čujete izgovor slova.

Tatil başliyor - Počinje raspust




Glasovne promene - pravila vezana za suglasnike P Ç K T
Kada se na reč koja se završava ovim suglasnicima dodaje sufiks koji počinje samoglasnikom, slova p ç k t prelaze u druga slova.
p → b
mektup - pismo
benim mektubum - moje pismo

t → d
dört - četiri
dördüncü - četvrti

ç → c
ağaç - drvo
ağacın tepesi - krošnja drveta

k → ğ
çocuk - dete
ben çocuğum - ja sam dete

Izuzetak kada t ostaje t:
hayat - život
benim hayatım - moj život

Ovo pravilo ne važi za kratke reči (jednosložne reči)
saç - kosa
benim saçım - moja kosa

F P Ş Ç K H S T
Posle ovih slova sufiksi koji počinju slovima d i c se menjaju:
d postaje t, c postaje ç.
da, de, dan, den, dim, dum → ta, te, tan, ten, tim, tum
ca, ce → ça, çe

Ovi slučajevi (sufiksi) će biti u lekcijama: padeži, prošlo vreme-di.
sabah - jutro
sabahtan ben koştum - od jutros sam trčao

Ova slova ćete lakše zapamtiti koristeći rečenicu: Fe PaŞa ÇoK HaSTa.
Fe paša je mnogo bolestan.
(sigurno ne postoji ime Fe, ali, rečenica pomaže da se zapamte ovi suglasnici).



Gramatička struktura turskog jezika
Gramatička struktura je potpuno drugačija od indo-evropskih jezika.Turska gramatika postaje jednostavna kada se naviknete na njen stil. Sve je precizno određeno, postoje jasna pravila koja treba naučiti.
Osnovne specifičnosti po kojima se turski razlikuje od evropskih jezika su:
red reči u rečenici, sufiksi, harmonija samoglasnika, nema roda.

Red reči u rečenici
Tipična turska rečenica ima sledeći redosled:
subjekat - objekat - glagol
Hasan araba aldı.
Hasan kola kupio je.
araba - kola
almak - kupiti
aldı - kupio je (prošlo vreme, Geçmiş zaman-di)

Sufiksi (nastavci) 
Turski jezik spada u aglutinativne jezike.To znači da se na reči dodaju različiti sufiksi čime se dobijaju reči različitog značenja. Lične zamenice, prisvojne zamenice, predlozi, vremena... sve se gradi dodavanjem sufiksa. Neki pojmovi koji se u većini jezika iskazuju sa nekoliko reči, pa i celom rečenicom, u turskom jeziku se iskažu jednom rečju na koju je "zalepljeno" nekoliko sufiksa.

Primeri
arkadaş - drug
arkadaşım - moj drug
arkadaşımsın - ti si moj drug
arkadaş-ım-sın
drug - moj - ti si

ev - kuća
evim - kuća-moja
evimde - u mojoj kući
ev - im - de


Harmonija samoglasnika - vokalna harmonija 
Samoglasnici su podeljeni u grupe.

1. Velika harmonija, samoglasnici su podeljeni u dve grupe:    (eng: major vowel harmony) 
A I O U    E İ Ö Ü 

2. Mala harmonija, samoglasnici su podeljeni u četiri grupe:    (eng: minor vowel harmony) 
A I   E İ   O U   Ö Ü 

Koji samoglasnik će biti u prvom sufiksu zavisi od poslednjeg samoglasnika u reči na koju se dodaje sufiks.
araba - kola
arabada - u kolima
da - sufiks za lokaciju

arabam - moja kola
m - prisvojni sufiks
arabamda - u mojim kolima

ev - kuća
evde - u kući
de - sufiks za lokaciju
evim - moja kuća
im - prisvojni sufiks
evimde - u mojoj kući

Samoglasnik iz prvog sufiksa nije uvek isti kao poslednji samoglasnik u reči na koju se dodaje sufiks, ali mora da bude iz iste grupe.
arabada - ovde imamo isti samoglasnik
evimde - ovde imamo različite samoglasnike, e i (u istoj su grupi).
U vokalnoj harmoniji postoje jasna pravila upotrebe samoglasnika u sufiksima, nema nagađanja.

Nema roda
U turskom jeziku nema roda u ličnim zamenicama.
Mi kažemo: On dolazi, Ona dolazi. Znači, zna se da li je osoba koja dolazi muškog ili ženskog roda.
U turskom jeziku nije tako. Ona, ona ono se kaže isto= O
O geliyor: On dolazi, ona dolazi, ono dolazi.
U našem jeziku, kada čitate neku pesmu, jasno vam je da li je pesmu napisala žena ili muškarac, recimo, spominju se njegove oči, njene oči (eng:his eyes, her eyes)
U turskom jeziku se kaže: onun gözleri.
I sad, da li je pesmu napisala žena ili muškarac? Na čije oči se odnosi ''onun gözleri'', na njegove ili njene? Eto zavrzlame.
Sa druge strane, činjenica da nema roda olakšava učenje gramatike.

Ovo je bilo upoznavanje sa turskim jezikom. Sada možemo da krenemo dalje, u sledećoj lekciji učićemo Lične zamenice.